Veza između konflikta (sukoba) i mobinga je očigledna.

• Veličina i oblik organizacije
• Mreža komunikacije
• Usmjerenost ciljeva
• Proces donošenja odluka
• Oblici rukovođenja

Klima organizacije je veoma značajna po tome da li će se u organizaciji pojaviti mobing ili će ova pojava izostati. Okolnosti pod kojima se radi, sistem vrednovanja pojedinca njegovih vrednosti, stavova, shvatanje života i drugo u mnogome zavisi od klime unutar same organizacije. U demokratskim klimama organizacije se smanjuje procenat mogućnosti nastajanja mobinga i drugog oblika zlostavljanja, samo zbog toga što svaki od članova učestvuje u odlučivanju i donošenju pojedinih odluka.

U daljem tekstu navodimo organizacije koje pogoduju nastanku mobinga.

Autoritarna klima bez primjene represije

Autoritarnu grupnu klimu karakteriše, pre svega autokratsko vođstvo, sa centralizovanim odlučivanjem i kontrolom ponašanja članova grupe od strane rukovodilaca ili moćne grupe. Za održavanje autoritarne klime neophodno je da dobar dio članova grupe prihvata autokratsko rukovođenje, bilo zbog ličnih predispozicija, bilo zato što nema izbora, ili zato što je snažno usmjerena na održavanje grupnog statusa i izbegavanje neprijatnosti koje donosi neslaganje sa autokratskim vođom. Kod ovakve klime u organizaciji češće dolazi do mobinga, zbog toga što onaj ko se suprostavi autoritativnom vođi mora biti izložen različitim pritiscima i nepogodnostima. Kontrola ponašanja članova grupe i blokiranje njihove slobode odlučivanja frustriraju potrebe za samoizražavanjem, za društvenim prestižom, za jednakim tretmanom sa drugim članovima grupe, a upravo to je energetsko jezgro za pojavu negativnih konstelacija o kojima je riječ.

Autoritarna klima sa primjenom represije

Ovaj oblik klime odlikuje ne samo autokratsko rukovođenje, već i organizovana podrška vođi i sistemska primena represivnih mera prema onima koji ne prihvataju gledišta vođe i njegovih sledbenika ( to su kritike, osude, pretnje, sistemsko obezvređivanje neistomišljenika, ugrožavanje njihove pozicije u grupi, otežavanje stručnog napredovanja, i najzad isključivanje iz grupe). Represivna atoritarna klima održava se zahvaljujući ne samo prinudi već i ličnim predispozicijama članova grupe, a posebno njihovim vrednostima. Tolerisanju represivne autoritarne klime doprinosi vrednosni sistem koji je orjentisan pre svega na zadovoljenje egzistencijalnim potreba, održanju i sigurnosti. U njemu više potrebe nemaju značajnu vrednost, a vrednosti samoaktuelizacije, slobode, humanizma, ne stoje visoko. One nikada nisu razvijene ili su prigušene.

Pojedinac koji nema predispozicije da prihvati autokratsko odlučivanje, nalazi se pred razornim konfliktom, ako prihvati politiku i gledište autoritarnog jezgra, tada vrši atak na vlastiti identitet. Ukoliko ne slijedi autoritarnu garnituru, ugrožava svoju vlastitu sigurnost. Najviše su pogođene ovim konfliktom osobe koje karakteriše snažno izražen individualizam, ali i one u čijem vrednosnom sistemu jednakost i demokratija imaju istaknuto mesto.

Klima koju odlikuje protektivan odnos

Protektivna klima može da se pojavi na više načina. Najčešće je ona gdje vođa grupe u potpunosti kontroliše ponašanje ostalih članova, ali istovremeno preduzima brigu o njima, sve dok slede njegove ideje. Razume se da je za opstanak ovakve klime neophodno da dobar deo članova grupe prihvati protektivni odnos vođe, bilo zbog ličnih predispozicija (submisivnost, ili prihvatanje autoriteta) ili zato što je uspjeh u grupi njihova najvažnija vrijednost. Protektivni oblik odnosa često se javljaju u sportskim kolektivima, gdje trener ima gotovo neograničenu kontrolu ponašanja mladih sportista, ali ih istovremeno nagrađuje za odanost i preduzima odgovornost da rješava i njihove probleme izvan sporta. Jedna od varijante protektivne klime česta je u našim radnim organizacijama. U uslovima niskih primanja i nedovoljnog učešća u odlučivanju, u ne malom broju radnih grupa većina članova svodi svoje zalaganje na najmanje prihvatljivi nivo. Kod ovakve klime često dolazi do pojave mobinga iz sledećih razloga. Dok vođa kontroliše svoje članove, i odlučuje u njihovo ime, ne dolazi do pojave mobinga, čim se neko od članova grupe odluči na samostalno razmišljanje i delovanje, dolazi do preduslova gde vođe primjenjuju različite vrste pritiska i terora nad pojedinim članovima grupe.

Klima dezintegrisane radne grupe

Odlučivanje u ovakvoj grupi nije kolektivno, zbog toga što ono predpostavlja postojanje bitnih zajedničkih vrednosti i određenog stepena emocionalne vezanosti ili bar tolerantnosti između članova grupe.

Dezintegrisane radne grupe imaju sledeće odlike:

• Autokratsko rukovođenje. Primjenjujući represivne mere izaziva nezadovoljstvo i agresiju koja se širi na sve članove grupe i dovodi do njihovih međusobnih udaljavanja.
• Javljaju se konflikti, koji mogu biti uzrokovani različitim problemima, na primer, problemi u raspodeli dohodka, borbom za stručno promovisanje i drugim.
• Dugotrajnu neslaganost članova grupe u osnovnim vrednostima, uvjerenjima i stavovima.

U dezintegrisanoj grupi najčešće dolazi do pojave mobinga i primjene represivnih mera, od strane neke moćne podgrupe, zato što ne postoji osećanje solidarnosti između članova grupe. Ono što odlikuje dezintegrisanu grupu je: dezintegrisana grupa u celini deluje nepovoljno na pojedinca, ona ne može biti društvena jedinica što stimuliše zadovoljavanje bilo kojih značajnih društvenih potreba, jer napori pojedinca da ostvari društveni prestiž ili adekvatnu poziciju u grupi nemaju odziva kod ostalih članova. U dezintegrisanoj grupi se najčešće pojavljuje horinzontalni mobing (između članova grupe na istom hijerarhiskom nivou), mada nije redak slučaj pojave i vertikalnog mobinga (između članova grupe na različitom nivou hijerarhije). Osećanja indeferentnosti, nesimpatije i konflikti koji su uvek prisutni u ovakvim grupama uzrok su trajnih nezadovoljstvai težnje za povlačenjem, a često i napuštanjem grupe. Možemo da zaključimo da dezintegrisane grupe pružaju mnogo veće mogućnosti za pojavu mobinga odnosno psiho-terora u grupi.

Kvazidemokratska klima

Kada neki članovi grupe, pokušaju da bitno menjaju proces odlučivanja tada moćna grupa primenjuje mobing ili represiju i tako otkrivaju da je demokratsko odlučivanje samo forma. Dok se to ne desi ritual demokratičnosti se održava zato što je u interesu grupe koja ima moć.Ovu klimu odlikuje odlučivanje koje je samo po formi demokratsko. To znači da članovi grupe učestvuju u raspravi o problemima grupe i glasaju, a odluke se donose većinom glasova. Ali to je samo demokratski ritual, jer se odluke suštinski ne donose demokratski. Većina članova grupe glasa u korist predloga moćne grupe (najčešće rukovodilaca). Kvazidemokratsku klimu odlikuje najčešće grupe u onim društvima koja proklamuju demokratsko odlučivanje na radu kako bi radnici bili motivisani za veća zalaganja, ali koja nisu stvorila uslove za stvarnu demokratiju, i u društvima u kojima je proces demokratizacije tek počeo.

Najpoželjnija klima organizacije u kojoj se ne očekuje pojava mobinga

Demokratska klima

Demokratska klima je najpoželjniji oblik klime koja se može pojaviti u organizacijama. Kod ove organizacione klime postoji mala verovatnoća za nastanak pojave mobinga. Odlučivanje u demokratskoj klimi je grupno, što znači da značajan deo članova grupe učestvuje u raspravi o bitnim problemima i da je odluka doneta većinom glasova. Demokratska klima u svom razvojnom stadijumu podrazumeva i donošenje takvih odluka koje nisu jednostavno izraz volje većine, već predstavljaju kompromis između mišljenja različitih podgrupa unutar grupe. Ono što bitno odlikuje demokratsku klimu, u procesu odlučivanja, to je rasprava, istraživanje rešenja problema i postojanje mnoštvo ideja, stavova i alternativnih rešenja, koja reprezentuju različita gledišta članova grupe. Kakav je vrednosni sistem onih pojedinaca koji prihvataju demokratsku klimu i zahvaljujući kojima se ona održava. To su sledeće osobine i vrednosti: prihvatanje drugih, sklonost ka koperaciji sa drugima, sklonost ka istraživanju i postavljanju pitanja i tolerantnosti. Učestvovanje u donošenju odluka u demokratskoj klimi motiviše članove grupe da se založe za ostvarivanje odluka u čijem donošenju su učestvovali.

Da bi se razvijao vrijednosni sistem i navike neophodne za produktivnu demokratsku klimu organizacije, neophodna je promjena društvene klime i društvenih vrednosti. Potrebno je realno vrednovanje rada. Zatim neophodne su sistemske promjene koje će onemogućiti da radnik uz veliko zalaganje dobija malo. Što se tiče rukovodilaca, oni u radnim organizacijama mogu mnogo da učine na razvijanju navika i vrijednosti koje su neophodne za efikasnije poslovanje grupa i organizacija. Uslov je da i sami budu preduzimljive, kreativne osobe sklone riziku i nezadovoljstvom sa malim ciljevima.