• Glagola TO MOB - nasrnuti u masi, bučno navaliti na nekog,
• Imenice MOB- koja znači rulja, gomila, puk svetina i
• Izraza MOBBISH- prostački, grub, vulgaran.

Terminom MOBING obuhvaćene su sve vrste šikaniranja na radnom mestu. Postoji i veliki  broj termina kojim bi se mobing  mogao prevesti na srpski jezik: moralno zlostavljanje, psihološko maltretiranje, psihološki teror…

Mobing nije novi fenomen i postoji od kad postoji ljudski rod i želja pojedinca za vlašću.

Seksualno uznemiravanje, ignorisanje, ismejavanje, pretnje, zakidanje na zaradi… samo su neki od oblika zlostavljanja.

Po svojoj strukturi, mobing je nasrtaj na čast i ugled, sadrži kletvu, uvredu, i kršenje osnovnih ljudskih prava.

Mobing je oblik ponašanja na radnom mestu, kojim jedna osoba ili više njih periodično ili permanentno psihički ponižava drugu osobu sa ciljem ugrožavanja njenog ugleda, časti, ljudskog dostojanstva i integriteta, sve do eliminacije s radnog mesta.

Mobing izaziva zdravstvene smetnje i simptome, promene u psihičkoj i emocionalnoj sferi, promene na telesno-zdravstvenom planu i promene u ponašanju.

DEFINICIJA MOBINGA

U literaturi, zavisno od autora, mogu se pročitati razne definicije mobinga. U osnovi mobing je negativni uticaj na psihu zaposlenog sa postojanjem namere da se to uradi.

Ovde ću navesti definiciju mobinga iz Zakona o sprečavanju zlostavlja na radu, jer sam mišljenja da je ona sveobuhvatna, dovoljno precizna i uostalom sa njom ćemo se sretati u buduće kada bude potrebe da dokazujemo mobing.

„Zlostavljanje, u smislu ovog zakona, jeste svako aktivno ili pasivno ponašanje prema zaposlenom ili grupi zaposlenih kod poslodavca koje se ponavlja, a koje za cilj ima ili predstavlja povredu dostojanstva, ugleda, ličnog i profesionalnog integriteta, zdravlja, položaja zaposlenog i koje izaziva strah ili stvara neprijateljsko, ponižavajuće ili uvredljivo okruženje, pogoršava uslove rada ili dovodi do toga da se zaposleni izoluje ili navede da na sopstvenu inicijativu raskine radni odnos ili otkaže ugovor o radu ili drugi ugovor.

Zlostavljanje, u smislu ovog zakona, jeste i podsticanje ili navođenje drugih na ponašanje iz stava 1. ovog člana“.

MOBING- zlostavljanja na radnom mestu

Prema navodima iz strane literature s modernizacijom društva, globalizacijom i prelaska na kapitalistički način poslovanja, možemo očekivati sve veći broj klijenata koji će se obraćati po stručno psihološkoj pomoći zbog smetnji nastalih pojačanjem zahteva na radnika, loših međuljudskih odnosa i zlostavljanja na radnom mestu.

Termin „mobbing“ najčešće se koristi u Švedskoj, Nemačkoj i Italiji dok u zemljama Engleskog govornog područija nailazimo na termin „bulling“, a u SAD najčešće termin „work abuse“. Puno je termina kojima se pokušava prevesti „mobbing“, psihološko zlostavljanje, psihološko maltretiranje, psihološki terorizam, moralno maltretiranje, moralno zlostavljanje.

Reč „mobbing“ dolazi od engleskog glagola „to mob“ što u prevodu znači, bučno navaliti, nasrnuti. Prvi naučnik koji je počeo istraživanje ovog fenomena bio je Nemački psiholog Heinz Leyman. On je zaslužan jer je prvi upotrebio naziv „mobbing“ za određena ponašanja na radnom mestu, odredio njegove karakteristike, posledice na zdravlje, a osnovao je i kliniku za pomoć žrtvama mobinga.

Reč „mobbing“ Leyman je „pozajmio“ od Konarda Lorenza. Naime Lorenz je tom rečju nazvao ponašanje nekih vrsta životinja, koje udružujući se protiv jednog svog člana, napadaju ga i isteriju iz zajednice, dovodeći ga nekada i do smrti. Slično ponašanje ljudi u radnoj sredini Leaman je nazvao mobingom. Naučno proučavanje „mobinga“počelo je pre deset godina.

Stoga su nastala mnoga istraživanja tog fenomena, sa željom da se što bolje prepozna i odredi njegovo značenje, kako bi se moglo raditi na poboljšanju kvaliteta međuljudskih odnosa i na prevenciji mobinga. S druge strane velika konkurencija na tržištu, globalizacija, organizacijske promene, privatizacija, restruktuiranje, informatizacija, ekonomska kriza, nesigurnost radnih mesta, nefleksibilnost radnika, doveli su do povećanje učestalosti mobinga. Zlostavljanje na radnom mestu postalo je uočljivo više nego ikada.

Poslodavci su prisiljeni da analiziraju svaki problem, koji ima negativne posledice na produktivnost i na troškove proizvodnje. Istraživanja su pokazala da je jedan od glavnih uslova u povećanju troškova i mobingu.

Mobing je teoretski i praktično emocionalni teror grupe nad jedinkom. Ovakav vid nasilja najčešće se sreće u profesionalnom okruženju i svakoj drugoj situaciji u kojoj postoji osećaj pripadnosti grupi. U situaciji kada je osoba žrtva mobinga ona tada gubi svaki javni integritet i ličnu stabilnost i postaje objekat “silovanja gomile“, koja potom “silovanja“ obavlja i nerazmišljajući o poreklu jasnog osećajućeg animoziteta prema svojoj žrtvi, izražavajući svoju animozitetnu i pokretljivu aktivnost prema svakom obliku socijalnog ispoljavanja svoje žrtve.

Da bi postojao mobing mora biti grupe i osećaj pripadnosti grupi. Mobing se retko dešava u brojno malim socijalnim grupacijama, a čine ga pripadnici svih većih grupa bez obzira na obrazovni, profesionalno-stručnim ili bilo koji profil.

Mobing započinje jedan pripadnik grupe, po pravilu onaj koji ima najviše predhodno potvrđenog integriteta u okviru zamišljene ili potrebne grupe, koja postoji ili je u formiranju, koja će mu garantovati zavodljivost početne ideje, a u situaciji u kojoj se taj pripadnik grupe oseća iz nekog svog ličnog razloga ugrožen od strane svoje buduće žrtve.

Prema Leymanu, „mobing“ je psihološki teror u poslovnom životu, odnosi se na neprijateljsku i neetičku komunikaciju koja je usmerena na sistematičan način od strane jednog ili više pojedinca, uglavnom prema jednom pojedincu, koji je zbog mobinga stavljen u poziciju u kojoj je bezpomoćan i bez mogućnosti da se brani.

Napadi na žrtvu mobinga se odvijaju s visokom učestalošću (najmanje jednom nedeljno) i u dužem periodu (najmanje 6 meseci). Zbog visoke učestalosti i dugog trajanja neprijateljskog ponašanja, to maltretiranje dovodi do značajne mentalne, psihosomatske i socijalne patnje.

Aktivnosti kojima se radnik izlaže su sledeće:

• Napadi na mogućnost adekvatnog komuniciranja nadređenih ili kolega, ograničavaju mogućnost izražavanja žrtve, žrtva se prekida u govoru, odbijaju se neverbalni kontakti sa žrtvom, izbegavaju se pogledi…
• Napadi na mogućnost održavanja socijalnih odnosa, žrtva se stalno izoluje, niko joj se ne obraća, svi se ponašaju kao da žrtva ne postoji, žrtva se premešta u red daleko od kolega, ne poziva se na zajedničke sastanke, neformalna druženja kolega i slično.
• Napadi na lični ugled, izmišljanje priča o žrtvi i njenom privatnom životu, ogovaranje, ismejavanje, negativni komentari o ličnim karakteristikama žrtve
• Napadi na kvalitet profesionalne situacije, stalne kritike, prigovori, vređanje, preterana kontrola, stalno kažnjavanje, niska ocena rada, žrtvi se nedaju radni zadaci, oduzimaju joj se sredstva za rad, zahtevaju se sposobnosti koje ne poseduje, navodi se na grešku, određuju se kratki rokovi, stalna promena radnih zadataka.
• Napadi na zdravlje, žrtve se prisiljavaju da obavljaju zadatke koji narušavaju njeno zdravlje, ne dopušta se korišćenje godišnjeg odmora i slobodnih dana, preti se fizički, žrtva se seksualno zlostavlja.

Po Leymannu svaki radnik tokom svog radnog veka ima 25% šansi da bude barem jednom žrtva mobinga. Mobing je daleko više od povremenih konflikta ili svađa, mobing ima svesnu nameru (retko nesvesnu) da naškodi radniku ili da ga na kraju prisili da napusti radnu sredinu.

POČETAK SISTEMATSKOG ISTRAŽIVANJA

Mobing nije nova pojava u društvu, ipak trebalo je dosta vremena da neko počne ozbiljno da se bavi ovom pojavom.

Sistemsko naučno istraživanje mobinga, odnosno zlostavljanja na radnom mestu, počelo je krajem prošlog veka (1980-ih) i dovodi se u vezu sa Hajncom Lajmanom (1932.-1999.), nemačkim psihologom koji je živeo u Švedskoj i prvi osnovao kliniku za pomoć žrtvama mobinga.

Po njemu, mobing je “psihički teror“ neprijateljski ili neetički vid komunikacije koji potiče od jedne ili više osoba, sistematski je usmeren protiv pojedinca u bespomoćnoj ili nezaštićenoj poziciji i koji se ne može osloboditi jer se postupci mobinga neprestano ponavljaju’.

Posebni zakoni postoje u Francuskoj, Švedskoj, Norveškoj, Danskoj, Finskoj, Belgiji i Švajcarskoj.