Mobing se, prema istraživanju, najčešće dešava u loše organizovanim preduzećima (ustanovama) i u slučajevima nezainteresovanosti i bespomoćnosti menadžmenta.

Na kraju nema pobjednika. Širi se atmosfera straha.

Istraživanja su pokazala da u preduzećima (ustanovama) gde upravljaju diktatori, zaposleni pokazuje dvije vrste reakcija: jedni padaju kao žrtve mobinga, a drugi razvijaju određene oblike dodvoravanja kao neku vrstu odbrambenog mehanizma.

I jedni i drugi imaju zdravstvene poremećaje. U takvoj atmosferi gubi se na učinku (opada produktivnost) i na kreativnosti (sposobni i zaposleni sa novim idejama su meta mobera).

KAKVO JE STANJE U SVIJETU

Na nivou EU obavljena su dva velika istraživanja o raširenosti ove pojave.

Istraživanjem na uzorku od 21.500 zaposlenih, 2000. godine, dobijeni su sledeći rezultati:

• 2% ili 3 miliona zaposlenih u EU bilo je meta fizičkog ili seksualnog nasilja na radnom mjestu,
• 4% ili 6 miliona- fizičkog nasilja van radnog mjesta
• 9% ili 12 miliona bilo je meta različitih vrsta mobinga

Na listi zemalja gde su radnici najugroženiji vode V.Britanija, Holandija i Finska, a slijede Švedska, Francuska i Irska. Kada su se EU priključile nove članice videlo se da i u njima postoji mobing: najviše u Litvaniji, Češkoj i Slovačkoj.

Pomoć koja se zlostavljenim radnicima može ukazati svakako su informativni razgovori, organizovanje grupa za samopoć, uređenje unutar preduzeća mjesta za pritužbe, stvaranje atmosfere povjerenja i svijesti da su svi jedan tim, obezbeđenje da se unutar preduzeća rešavaju konflikti itd.

PORAŽAVAJUĆA STATISTIKA

– 97% ispitanih smatra da se o toj pojavi premalo govori,

– 84% ispitanika pozitivno je odgovorilo na pitanje jesu li ikada bili u situaciji da ih kolege, podređeni ili nadređeni psihički zlostavljaju,

– 68% zaposlenih ispitanika u privatnom sektoru žele da promijene svoje radno mesto, a u državnim 53% želi da promijeni radno mesto

– 54% na dugotrajni MOBING odgovorilo bi trpljenjem i istovremenom potragom za novim poslom, a – 28% dalo bi otkaz i tražilo drugi posao, dok bi 12% njih prijavilo poslodavca

– Psihičke probleme zbog posla koji rade osjeća 44,5% radnika,

– Čak 35% poslodavaca nikada ne bi zaposlilo homoseksualca,

– 28% zaposlenih u EU tvrdi da im posao izaziva stres i pogoršava zdravstveno stanje, a to konkretno znači – čak 41,2 miliona ljudi!,

U Njemačkoj 1.000 samoubistava godišnje povezuju s MOBINGOM, a u Švedskoj čak 20%.

EPIDEMIOLOŠKI PODACI O MOBINGU

Istraživanja sprovedena u SAD-u navode podatke prema kojima je jedan od četri radnika podvrgnut mobingu. Istraživanje u Velikoj Britaniji je pokazalo da je jedan od osam radnika bio izložen mobingu.

Velika istraživanja fenomena „mobinga“ u članicama Evropske zajednice sprovedena je tokom 2000 god. od strane Europen Foundation for the Improvement od Living and Working Condintion, na 21.500 zaposlenih u zemljama članicama Evropske Unije i dobijeni su sledeći rezultati:

• 2 % radnika bilo je meta fizičkog nasilja od osoba na radnom mestu
• 2 % radnika bilo je meta seksualnog zlostavljanja
• 4 % radnika bilo je meta fizičkog nasilja od ljudi izvan radnog mesta
• 9 % radnika bilo je meta mobinga.

Rezultati pokazuju i velike razlike između država članica u procentima radnika izloženih mobingu.

U Finskoj je 15 % radnika izloženo mobingu, Velikoj Britaniji i Holandiji 14 %, Švedskoj 12 %, Belgiji 11 %, Francuskoj i Irskoj 10 %, Danskoj 8 %, Nemačkoj i Luksemburgu 7 %, Austriji 6 %, Španiji i Grčkoj 5 %, Italiji i Portugalu 4 %.

Iz navedenih podataka se vidi kako razlike u procentima u Evropskim zemljama određuju i kulturne razlike u toleranciji na psihološka maltretiranja, a verovatno i informisanost radnika.

Npr. u Švedskoj je svakodnevno ponašanje predpostavljenog koji zadaje zadatak radniku povišenim tonom i na autoritativan način ocjenjivano kao neprihvatljivo i često se klasifikuje kao mobing.

Drugačija je situacija u mediteranskim zemljama gde po istorijsko-kulturnom tradiciji, u radnim odnosima opisano ponašanje ostaje neprihvaćeno odnosno biva tolerantno.

Navodimo procenat zlostavljanja (mobinga) po pojedinim delatnostima u Evropskoj zajenici:

• Državna uprava i odbrana 14 %
• Školstvo i zdravstvo 12 %
• Transport i komunikacija 12 %
• Hotelijerstvo i restorani 12 %
• Trgovina 9 %
• Rudarstvo i prerađivačka industrija 6 %
• Finansijsko posredovanje 5 %
• Građevinarstvo 5 %
• Elektro industrija i vodosnabdiijevanje 3 %
• Poljoprivreda i ribarstvo 3 %.

KOJE SU POSLJEDICE PO PREDUZEĆE I NACIONALNU EKONOMIJU

Radno mjesto i radna organizacija imaju ozbiljne troškove vezane za mobing, a da toga nisu ni svesne. Kada se zna da u svetu 15-25% zaposlenih ima zdravstvenih problema zbog mobinga, lako se može izračunati koliko je to novca koji se godišnje izgubi na bolovanja.

Ako se sagleda nacionalni nivo: tržište rada (gubitak posla, nezaposlenost, izdvajanje za nezaposlene), zdravstvo (porast troškova liječenja i rehabilitacije, naknade za bolovanja) i raniji odlazak u penziju, porast broja korisnika prevremenih i invalidskih penzija, lako se može izračunati koliko mobing košta jednu naciju.