Dugotrajno izlaganje mobingu uvek dovodi do ozbiljnih zdravstvenih posledica, uključujući pojačan rizik razvoja tjelesnih i mentalnih bolesti.
Mobing nije medicinska dijagnoza, ali može dovesti do brojnih psihosomatskih poremećaja.
Svi poremećaji, koje može izazvati mobing svrstavamo u tri grupe:
Tjelesni poremećaji
Hronični umor, smetnje sa probavom, povećana ili smanjena tjelesna težina, različiti bolni sindromi i smanjen imunitet.
Psihički poremećaji
Depresivnost, emocionalna praznina, osećaj gubitka životnog smisla, anksioznost, suicidalno ponašanje, gubitak motivacije i entuzijazma, poremećaj prilagođavanja, nesanica, povećana potreba za alkoholom, sedativima i cigaretama.
Poremećaji ponašanja
Gubitak koncentracije, zaboravnost, grubost, porodični problemi.
Od svih poremećaja najizraženiji su psihički poremećaji. Od početnih reakcija-samooptuživanje, usamljenost i lično obezvređivanje do poremećaja prilagođavanja.
Poremećaji psihičke prirode, ne retko, manifestuju se nepoverenjem i neprijateljstvom prema okolini, stalnim osećajem napetosti, iscrpljenosti, demoralisanosti zbog stalnog ponižavanja, omalovažavanja, isamejavanja i odbačenosti.
Depresivnost uključuje osećaj praznine i beznađa, hroničnu nesposobnost za radost, gubljenje energije, gubljenje inicijative…
Svako zlostavljanje, pa tako i ono na radnom mestu, nosi rizik trajnog oštećenja, zdravlja. Intezitet i vrsta posljedica zavise od tri kategorija uslova:
Zdravstvene smetnje i simptomi žrtava mobinga javljaju se na tri nivoa funkcionisanja:
Promjene na socialnom-emocionalnom nivou, poremećaj raspoloženja kao što je depresija, anksioznost, krize plača, opsesivna ideacija (stalno razmišljanje o problemu), osećaj depresionalizacije, napadi panike, socijalna izolacija, nedostatak interesa za druge ljude, emocionalna otupljenost. Prema istraživanjima Staffordshire Univerziteta, sprovedenom u Velikoj Britaniji, 75,6 % žrtava mobinga ima zdravstvene posledice, pati od depresije, ima pad samopoštovanja.
Promjene na telesnom-zdravstvenom nivou, glavobolje, poremećaji spavanja, osećaj gubitka ravnoteže s vrtoglavicom, poremećaj u probavi, osećaj pritiska u grudima, srčane poteškoće, kožne promjene i drugo.
Promjene u ponašanju (poremećaj ponašanja), agresivnost (hetero ili autoagresija), pasivizacija, poremećaj apetita (smanjeni ili povećani apetit), učestalo korišćenje alkohola, cigareta, lekova, seksualni poremećaj.
Prema istraživanjima sprovedenim u Švedskoj, 10-20 % suicida ima direktan ili indirektan uzrok u problemima na poslu, dok se u istraživanjima sprovedenim u Italiji u 13 % suicida, anamnestički nalazi zlostavljanje na poslu.
Poteškoće koje razvijaju zlostavljani mogu se svrstati u nekoliko dijagnostičkih kategorija opisanih u međunarodnoj klasifikaciji bolesti. Za sada ne postoji posebna dijagnostička kategorija za mobing pa se u slučaju mobinga uspostavljaju sljedeće dijagnoze:
Postavljanje tačne dijagnoze vrlo je teško pogotovo kada dijagnoza nosi mogućnost finansiske dobiti (odštetni zahtev), zbog toga su centri koji pružaju pomoć žrtvama mobinga, organizovani na multidisciplinovanom osnovi.
Zadatak psihijatra i psihologa je vrlo složen kada je u pitanju dijagnostikovanje mobinga. Diferencijalnu dijagnostiku treba razlikovati od psihičke smetnje žrtava mobinga i od sledećih stanja:
Klinička slika mobinga
Kako su posledice prvobitnog stresa, uzrokovane mobingom, u nastavku procesa fiziološki poremećaj i bolest koja po pravilu treba da otkrije (dijagnostikuje) ljekar, simptomi mobinga se vrlo često ne dovode u vezi sa psihoterorom na radnom mestu (mobingom). Time se povećava rizik pogrešne dijagnostike što može ugroziti mogućnost profesionalne rehabilitacije i povratak žrtve mobinga na radnom mjestu gdje će i dalje biti izložene istim pritiscima.
Klinička slika psihičkog poremećaja izazvana mobingom često odgovara trajnoj promjeni sposobnosti, koje su nastale usljed djelovanja nepovoljnih faktora. Najčešće se manifestuje kao postraumatski stres, poremećaj u kome preovladava opsesivno-depresivni sindrom, a obuhvata neprijateljstvo i nepoverenje prema okolini, stalni osećaj napetosti, iscrpljenost, demoraliziranost zbog stalnog ponižavanja, omaložavanja, ismejavanja i odbacivanja.
Oboljele osobe pokazuju preosetljivost na nepravdu i poistovećuju sa patnjama drugih. Depresivnost uključuje i osećaj praznine i beznađa, hroničnu nesposobnost, nemoć iskustva uživanja u svakodnevnom životu, gubljenja energije, inicijative, uz stalni rizik zavisnosti od psiho lekova.
Žrtve mobinga uglavnom se ne usuđuju govoriti o tome, šta joj se događa, a da nešto nije uredu može se vidjeti po tome što nevoljno odlaze na posao ili često odlaze na bolovanje.
U vrtlogu prilagođavanja, samoodržavanja, pojedinac ne samo da trpi stres kako bi opstao, nego ga i sam proizvodi kako bi obezbijedio vlastiti opstanak u budućnosti.
Mobing je jedan takav oblik usmerene proizvodnje stresa. To je oblik agresivne emocionalne zloupotrebe usmjerene na sposobnost žrtve, koja razara njeno emocionalno okruženje, najpre odnose u porodici i među prijateljima, prema modelu razvoja postraumatskog i stresnog poremećaja.